Category Mogu gde poželim

OBRAZOVANJE JE PRAVO, A NE POSEBNA POTREBA!

Nikada mi neće biti jasno šta je toliko posebno u tome da se prisustvuje nastavi i da se slobodno kreće, pa da se to posmatra kao posebna potreba. Valjda je jako teško prihvatiti da nije bitno da li se radi o hodanju na dve noge ili kretanju na četiri točka, o govornom ili znakovnom jeziku, o čitanju Vukove ili Brajeve azbuke, već da je bez obzira na invaliditet obrazovanje samo i isključivo pravo svakog pojedinca. A možda zbog površnosti, svoje arogancije i podizanja ega kada “pomognemo sirotom invalidu, hendikepiranoj osobi ili kako više preferirate”, volimo da odlazak u wc, upotrebu lifta, izlazak iz kuće i slične “velike” stvari nazivamo posebnim potrebama. Naravno, uvek dobro dođe da iskoristite osobe sa invaliditetom za svoje političke poene, naročito kada je predizborna kampanja u toku.

Za one koji ne znaju, ova priča je počela pre godinu dana jednim postom na fejsbuku. On je nastao kao posledica višemesečnog bezuspešnog pokušavanja da se ispoštuje jedno od osnovnih ljudskih prava.

Sramota je što i u 21. veku treba objašnjavati da je obrazovanje pravo, a ne problem. Sramota je da budem ponižena time …

Posted by Milica Knežević on Wednesday, February 24, 2016

Pod ogromnim pritiskom medija i javnosti, počela su da se nalaze potencijalna rešenja. Posle manje od mesec dana, gradonačelnik Zrenjanina je na fakultetu izjavio da je grad opredelio četiri miliona dinara za realizaciju projekta izgradnje lifta na fakultetu i da se realizacija očekuje sredinom godine. Dok je u junu izjavio da su službe Grada Zrenjanina preuzele kompletnu realizaciju izgradnje i instaliranja lifta.

Danas, godinu dana kasnije, od lifta na fakultetu postoje samo obećanja i izjave za medije. Od kojih je ovo poslednja.

Ono što mi nije jasno, jeste kako je grad mogao preuzeti realizaciju na sebe, ukoliko (kao što sada kažu) postoji zakonska prepreka za tako nešto.

GDE JE LIFT? I KOLIKO ON KOŠTA?

Još uvek me svakodnevno ljudi pitaju šta se dešava sa liftom, a zbog različitih izjava nadležnih i koliko on zaista košta. Počev od toga da je za lift sa pratećim projektima potrebno 4,5 milion, preko toga da će grad sa 4 miliona finansirati lift i da će grad takođe izraditi projektnu dokumentaciju, zatim da će pokrajina dati deo sredstava (koja su već jednom povučena) u iznosu od 800.000, do toga da će grad sada obezbediti 2,2 miliona dinara, a u finansijski plan fakulteta za 2017. godinu je zavedeno 4 miliona dinara opredeljenih za ugraadnju lifta i više puta mi je rečeno da od finansiranja iz grada nema ništa, sve što mogu reći je da ja zaista ne znam ni kada će lift biti izgrađen ni koliko on košta.

Kao što su u prilogu i rekli, prema obećanjima, lift će se sigurno izgraditi. E sad, da li ove, sledeće ili u narednih deset godina, to je veliko pitanje. Do tada će ovako izgledati misija pohađanja nastave na spratovima za sve studente koji koriste invalidska kolica. A koliko je ovo bezbedno i kakve povrede mogu nastati, ne želim ni da pomislim.

Da danas (po ko zna koji put) ne bih ponovo ostala da sedim u holu fakulteta, kolege su mi omogućile (još jedno) planinarenje po stepenicama. #obrazovanjezasve

Posted by Milica Knežević on Wednesday, March 2, 2016

Svakako, slede nam i predsednički izbori. Pa možda ovog puta, pored toga što će projekat lifta poslužiti političkim kampanjama, on bude i zaista realizovan. Ili ipak ne?!

 

Read More

Ako mislite da vam je život težak, provedite dan u invalidskim kolicima

Koliko često sretnete osobe u kolicima na ulici, u školi, kafiću, pošti ili bilo kom drugom mestu? To isto pitanje sam postavila velikom broju ljudi, a većina odgovora je bila poražavajuća i glasila jako retko, odnosno nikada. Razlog za takve odgovore nije da ima malo osoba koje koriste kolica,  već nemogućnost i nepostojanje uslova da se samostalno i slobodno krećete u invalidskim kolicima.

Kao jedna od osoba kojoj su invalidska kolica neophodna za kretanje, svakodnevno se susrećem sa ogromnim problemom koji predstavljaju barijere. To je problem koji utiče na sve aspekte života. Bez pomoći drugih ljudi korisnici invalidskih kolica ne mogu zadovoljavati čak ni najosnovnije ljudske potrebe, ne mogu uživati prava niti ispunjavati obaveze koje imaju kao i svi ostali ljudi.

invalidska kolica, nepristupačnost

Kulturni centar Zrenjanin-nepristupačan ulaz, kao i unutrašnjost objekta

Read More