NE TREBAJU TI KRILA DA ZNAŠ DA NEBO NIJE GRANICA

Bezbroj je razloga da sebi postavimo granice i prihvatimo da nešto nije moguće, bilo da se radi o višoj poziciji na poslu, boljim ocenama, odabiru partnera ili uopšte o nečemu što želimo. Najčešće svaki taj razlog jeste samo izgovor jer ne želimo da napustimo svoju zonu komfora, pa je opcija “ne mogu” najlakše rešenje. Tom odlukom volju, disciplinu, rad i upornost zanemarujemo i uskraćujemo sebi uspeh, ispunjenost, osećaj zadovoljstva, sreću i sve one mogućnosti koje u stvari imamo. Ako bih morala da izaberem ono najvažnije što sam naučila nakon povrede, to bi bilo da ne treba čekati pilike u životu i odustajati od svojih snova, već da smo mi ti koji treba da stvaramo prilike za sebe i ostvarujemo svoje snove.

Godinama unazad imala sam želju da “prošetam oblacima”, ali zbog neznanja na koji način bih to uradila, nedostatka novca, zatim straha da li bi to bilo bezbedno za mene nakon povrede, pitanja da li uopšte postoji tandem skok za osobe sa invaliditetom,  pa sve do nekoliko za malo dogovorenih skokova, nikako mi se nije dalo da svoju želju i ostvarim. Onda je jedna poruka na facebooku dovela do toga da se sve kockice poklope i da potpuno neplanski za manje od 24h  sve bude organizovano za moj skok.

Kakav je osećaj?

Neke stvari u životu se ne mogu opisati rečima. Prosto moraju da se dožive. A ovo je definitivno jedna od tih stvari. Koliko god razmišljali kako će izgledati skok sa 3000 metara i koliko god ga vizualizovali u svojoj glavi, ono što ćete u stvari osetiti, nije ni približno tome. Trenutak kada instruktor krene da zateže sve potrebne kaiševe, kaže vam da ste na odgovorajućoj visini, a zatim se otvore vrata aviona, upravo tada shvatite: “Hej pa ja ću ovo zaista uraditi!”. Onda kreće nenormalan nalet adrenalina i za svega nekoliko sekundi ste u slobodnom padu istovremeno pokušavajući da uživate u osećaju slobode i da kontrolišete hiljade misli koje vam se vrzmaju po glavi. Da li ima mesta za strah? U mom slučaju sve se odigralo toliko brzo da nisam ni imala vremena da razmislim o svim mogućim “šta ako” pitanjima.

Koliko se razlikuje tandem skok za osobe sa invaliditetom?

Sam skok se uopšte ne razlikuje. Ali u slučaju da nemate dovoljno snage ili ne možete da kontrolišete gornje i/ili donje ekstremitete obavezno se konsultujte sa instruktorom koji će skakati sa vama, kako bi vam obezbedili adekvatnu opremu jer je poslednje što želite da se povredite tokom samog skoka ili prilikom sletanja. Verovatno sam odgledala sve moguće snimke i pročitala sva moguća iskustva kako bih se uverila da se skok može bezbedno izvesti, a iz svega toga sam videla da se koriste različiti načini i tehnike, od vezivanja vaših nogu trakom za noge instruktora, skupljanja vaših nogu nekim kaišem itd. Ipak ispostavilo se da padobranci na aerodromu “Lisičiji Jark” imaju najbolje i najbezbednije rešenje.tandem skok za osobe sa invaliditetom

Radi se o specijalnim pantalonama sa sistemom koji vaše noge drži spojenim za noge instruktora, ali na način da omogućavaju slobodno kretanje, što je jako važno zbog izlaska iz aviona. Takođe, sa takvim sistemom ne postoji mogućnost da dođe do povrede prilikom slobodnog pada. A ono što je najvažnije, jeste da sistem u sekundi dovodi vaše noge u položaj kao da sedite, tako da prilikom sletanja ni ne dodirnete zemlju, pa samim tim se ne možete ni povrediti. Sve ostale informacije o tome šta treba da radite, na koji način će se odvijati skok i sl. ćete dobiti od instruktora sa kojim skačete.

Bilo da želite da i sami osetite kako je biti u slobodnom padu pri brzini od 200km/h ili jednostavno želite da ostvarite neki svoj san (a sigurna sam da ih imate), nemojte dozvoliti da vas bilo šta zaustavi. Nemojte tražiti izgovore, jer zasigurno nebo nije granica, osim ako mi dozvolimo da to bude.

Na kraju moram da kažem hvala svima koji su omogućili da moj san postane stvarnost:

Slobodan Markovic (Padobranski klub “Grifon”) koji je sa mnom skakao u tandemu i zahvaljujući kome se sve ovo i pokrenulo, Aleksandar Stefanović (direktor) i Jon Kadarjan (šef pilota) JAT privredne avijacije koji su nam ustupili avion, Boris Vukadinović – Mrav (direktor Padobranskog kluba ”Feniks”) koji nam je ustupio tandem padobran, Milan Todorović – Milanče koji je skočio zajedno sa nama da bismo imali najbolje moguće video snimke, Pavle Milenović – Paja (LowLand Custom) čiji je patent specijalnih pantalona omogućio potpuno bezbedan skok, Ivan Nikolić – Johnny (Padobranski klub ”Srebrni zmaj’) koji nam je pružio podršku sa zemlje, Saša Prošić zahvaljujući kome smo bezbedno putovali do aerodroma i nazad, i moja mama koja mi pruža maksimalnu podršku u svemu.

 

 

 

Read More

OBRAZOVANJE JE PRAVO, A NE POSEBNA POTREBA!

Nikada mi neće biti jasno šta je toliko posebno u tome da se prisustvuje nastavi i da se slobodno kreće, pa da se to posmatra kao posebna potreba. Valjda je jako teško prihvatiti da nije bitno da li se radi o hodanju na dve noge ili kretanju na četiri točka, o govornom ili znakovnom jeziku, o čitanju Vukove ili Brajeve azbuke, već da je bez obzira na invaliditet obrazovanje samo i isključivo pravo svakog pojedinca. A možda zbog površnosti, svoje arogancije i podizanja ega kada “pomognemo sirotom invalidu, hendikepiranoj osobi ili kako više preferirate”, volimo da odlazak u wc, upotrebu lifta, izlazak iz kuće i slične “velike” stvari nazivamo posebnim potrebama. Naravno, uvek dobro dođe da iskoristite osobe sa invaliditetom za svoje političke poene, naročito kada je predizborna kampanja u toku.

Za one koji ne znaju, ova priča je počela pre godinu dana jednim postom na fejsbuku. On je nastao kao posledica višemesečnog bezuspešnog pokušavanja da se ispoštuje jedno od osnovnih ljudskih prava.

Sramota je što i u 21. veku treba objašnjavati da je obrazovanje pravo, a ne problem. Sramota je da budem ponižena time …

Posted by Milica Knežević on Wednesday, February 24, 2016

Pod ogromnim pritiskom medija i javnosti, počela su da se nalaze potencijalna rešenja. Posle manje od mesec dana, gradonačelnik Zrenjanina je na fakultetu izjavio da je grad opredelio četiri miliona dinara za realizaciju projekta izgradnje lifta na fakultetu i da se realizacija očekuje sredinom godine. Dok je u junu izjavio da su službe Grada Zrenjanina preuzele kompletnu realizaciju izgradnje i instaliranja lifta.

Danas, godinu dana kasnije, od lifta na fakultetu postoje samo obećanja i izjave za medije. Od kojih je ovo poslednja.

Ono što mi nije jasno, jeste kako je grad mogao preuzeti realizaciju na sebe, ukoliko (kao što sada kažu) postoji zakonska prepreka za tako nešto.

GDE JE LIFT? I KOLIKO ON KOŠTA?

Još uvek me svakodnevno ljudi pitaju šta se dešava sa liftom, a zbog različitih izjava nadležnih i koliko on zaista košta. Počev od toga da je za lift sa pratećim projektima potrebno 4,5 milion, preko toga da će grad sa 4 miliona finansirati lift i da će grad takođe izraditi projektnu dokumentaciju, zatim da će pokrajina dati deo sredstava (koja su već jednom povučena) u iznosu od 800.000, do toga da će grad sada obezbediti 2,2 miliona dinara, a u finansijski plan fakulteta za 2017. godinu je zavedeno 4 miliona dinara opredeljenih za ugraadnju lifta i više puta mi je rečeno da od finansiranja iz grada nema ništa, sve što mogu reći je da ja zaista ne znam ni kada će lift biti izgrađen ni koliko on košta.

Kao što su u prilogu i rekli, prema obećanjima, lift će se sigurno izgraditi. E sad, da li ove, sledeće ili u narednih deset godina, to je veliko pitanje. Do tada će ovako izgledati misija pohađanja nastave na spratovima za sve studente koji koriste invalidska kolica. A koliko je ovo bezbedno i kakve povrede mogu nastati, ne želim ni da pomislim.

Da danas (po ko zna koji put) ne bih ponovo ostala da sedim u holu fakulteta, kolege su mi omogućile (još jedno) planinarenje po stepenicama. #obrazovanjezasve

Posted by Milica Knežević on Wednesday, March 2, 2016

Svakako, slede nam i predsednički izbori. Pa možda ovog puta, pored toga što će projekat lifta poslužiti političkim kampanjama, on bude i zaista realizovan. Ili ipak ne?!

 

Read More

Život “PRIKOVANE” i “VEZANE ZA KOLICA”

Okovi, konopci, zarobljeništvo, nemogućnost kretanja i slične asocijacije su upravo ono što pomisli većina ljudi kada čuje reči “prikovan” i “vezan”. To nije ni malo pogrešno. Da li onda ima smisla reći za nekoga da je prikovan ili vezan za kolica? Ne, apsolutno je besmisleno! Kao što je apsurdno reći da je neko vezan za cipele, garderobu, kuću u kojoj živi ili bilo koju drugu stvar koju koristi u svakodnevnom životu, isto tako je apsurdno to reći i za stvar koja se koristi za kretanje. Možda vas začudi, ali kolica nemaju svrhu da učine nekoga zatvorenikom, baš naprotiv, pružaju mu mogućnost da (zaista)živi život.

COFFEE

 

Zašto ljudi toliko učestalo koriste termine “vezan za kolica” i “prikovan za kolica”?

Za šest godina, koliko sam korisnica invalidskih kolica, skoro svaki članak koji je objavljen o meni, kao i bilo koja priča objavljena u drugim medijima sadržala je to da sam

Read More

OD INVALIDSKIH KOLICA DO DASKE ZA SURFOVANJE

Postoji to nepisano pravilo da nam se najbolje stvari dešavaju kada se najmanje nadamo. I pre nego što pomislite kako je to glupo, jer se sedmici na lotou niste nadali ceo život i isto tako je nikada niste dobili, moram reći da, ma koliko materijalne stvari bile neophodne, one nisu one najbolje. Lavirint koji predstavlja život svakog od nas, često ćorsokak učini naizgled pravim putem i zbog toga zaboravimo da se radujemo malim(čitaj velikim) stvarima.

izaberi da zivis od invalidskih kolica do daske za surfovanje photo

Još kao dete sam po prvi put surfere videla na televiziji u seriji “Čuvari plaže”. Od tada mi je surfovanje izgledalo fascinantno, ali (ne znam iz kog razloga) nikada nisam ni pomislila da bih mogla i sama da budem surfer, makar i na jedan dan.

Read More

KAJAK NE MARI DA LI KORISTITE KOLICA

Kada doživite povredu kičmene moždine neprestano slušate o tome šta više nećete moći da uradite i čega sve morate da se odreknete. Na osnovu toga, kao korisniku kolica sa dijagnozom kvadriplegije, sama pomisao na veslanje i kajak bi trebala da bude potpuno sumanuta. Ono što je realnost, jeste da niko ne može da vam kaže da li možete ili ne možete nešto. Vi najbolje poznajete sebe i zato bez obzira na poteškoće kroz koje prolazite, upravo vi ste oni koji treba da se bore za sebe i svoje snove.

izaberi da zivis kajak veslanje

Oduvek sam volela da isprobavam nove stvari, a posle povrede, kada mi je postalo deset puta teže da uradim bilo šta, moj avanturistički duh se udestetostručio Nikada ranije nisam imala iskustva u veslanju, tako da nisam mogla ni da predpostavim kako će se sada moje telo ponašati u kajaku, da li ću uopšte moći da sedim u njemu i da li ću imati snage da veslam, ali znala sam da ću pokušati.

Read More

Ronjenje za osobe sa invaliditetom – priključi se, ne traži izgovor!

Probati nešto novo u životu može izazvazti strah i zbog toga često snovi i želje ostanu neostvareni. Ali ako novo posmatramo kao mogućnost i put do naše sreće, ništa nas ne može zaustaviti. Pre dve nedelje dobila sam poruku koja je ujedno bila i poziv za saradnju sa ronilačkim klubom Orka iz Kikinde na obuci osoba sa invaliditetom u ronjenju. Odmah me je zanimalo o čemu je tačno reč i kako bi sve to izgledalo. S obzirom da su ciljevi kluba da u potpunosti prilagode bazen u Kikindi, kao i da dobiju status trening centra za osobe sa invaliditetom uz međunarodne sertifikate ISO i EN, a prvenstveno da uključe osobe sa invaliditetom u svet ronjenja, prihvatila sam njihov poziv sa oduševljenjem.

izaberi da zivis - ronjenje

Celu ovu priču pokrenuo je Stojan Bogosavljev– trener u ronilačkom klubu Orka i čovek sa dugogodišnjim iskustvom u ronjenju. Njegova pozitivnost, kao i pozitivnost ostalih ronilaca koje sam imala čast da upoznam, ulili su mi potpuno poverenje u to da neće biti nikakvih opasnosti.

Read More

Povreda kičmene moždine može da se dogodi i tebi!

Sami biramo kakav će nam biti pogled na svet i ono što nam se dešava.  Možemo sve posmatrati crno-belo, ali uvek možemo dodati i malo boje, ma koliko crno izgledalo.  Povreda kičmene moždine je definitivno najgora stvar koja mi se dogodila u životu i nešto što nikome, nikada ne bih poželela. Sa druge strane, to je nešto što se događa i što će se nažalost događati. Kada prvo ne znate da li ćete preživeti, a zatim, od nekog ko bi trebalo da se razume u ono što radi, dobijete 1% posto šanse da ćete ikada pomeriti bilo šta, to sve izgleda poprilično crno. Život se potpuno promeni, ali opet, preživeli ste!

izaberi da zivis - povreda kicmene mozdine

Read More

13 medalja za srpske sportiste sa Parasportskih igara u Malmeu

Malme Open je najmasovnije rekreativno-sportsko međunarodno takmičenje za osobe sa invaliditetom posle Paraolimpijskih igara koje okuplja preko 3000 učesnika iz oko 40 zemalja. Ove godine od 7. do 9. februara održano je 38. takmičenje pod nazivom “Malmö  Open 2014”. Osobe sa invaliditetom se takmiče u 13 sportova.

parasportske ige-malmo open

Zlatne medalje osvojili su Slavica Đelić – plivanje na 25m i 50m, Teodora Baljak – plivanje na 50m, Marko Cugorović – plivanje na 25m i Dragan Boganč – stoni tenis. Srebro je pripalo Nebojši Iliću i Svetislavu Dimitrijeviću u stonom tenisu, a bronzane medalje poneli su Aleksandar Marković, Bojan Stamenković i Zoran Gajić, takođe u stonom tenisu, kao i Teodora Baljak-plivanje na 25m i Marko Vićević – plivanje na 25m i 50m .

Sportski duh i borbenost pokazali su i Milovan Galić, Dejan Jokić, Zeljko Dimitrijević i Verica Ristić.

Neki od učesnika su nam preneli svoje utiske.

Read More

U sportu su svi ljudi jedno – sportisti

Ako odbacimo sve predrasude koje društvo nameće i sport posmatramo kao nešto što je iznad svih razlika, lako ćemo videti da invaliditet nije prepreka, već čitav svet drugačijih mogućnosti.

stoni tenis u kolicima, sport

Stoni tenis / Table tennis

Kada mi se život za svega nekoliko sekundi potpuno promenio, pored mnogo problema koji vas zadese kada doživite povredu kičmene moždine, o sportu uopšte nisam razmišljala. Verovatno jer nisam ni znala da ću biti u mogućnosti da se bavim bilo kakvim sportom, a kamoli da ću još moći da izaberem koji će to biti. Veliku zahvalnost dugujem Udruženju Paraplegičara Banata Zrenjanin.

Read More

Ako mislite da vam je život težak, provedite dan u invalidskim kolicima

Koliko često sretnete osobe u kolicima na ulici, u školi, kafiću, pošti ili bilo kom drugom mestu? To isto pitanje sam postavila velikom broju ljudi, a većina odgovora je bila poražavajuća i glasila jako retko, odnosno nikada. Razlog za takve odgovore nije da ima malo osoba koje koriste kolica,  već nemogućnost i nepostojanje uslova da se samostalno i slobodno krećete u invalidskim kolicima.

Kao jedna od osoba kojoj su invalidska kolica neophodna za kretanje, svakodnevno se susrećem sa ogromnim problemom koji predstavljaju barijere. To je problem koji utiče na sve aspekte života. Bez pomoći drugih ljudi korisnici invalidskih kolica ne mogu zadovoljavati čak ni najosnovnije ljudske potrebe, ne mogu uživati prava niti ispunjavati obaveze koje imaju kao i svi ostali ljudi.

invalidska kolica, nepristupačnost

Kulturni centar Zrenjanin-nepristupačan ulaz, kao i unutrašnjost objekta

Read More